ubrzati ili usporiti promene koje su se tamo zbivale.
I ova spokojna zemlja se promenila. Cesto se pitao nije li postupio pogresno, u neumirivom porivu da zadovolji vlastitu radoznalost, kada je otvorio drevni put izmenu dve kulture. Ipak, nesumnjivo je bilo bolje da i Lis zna istinu — da se, naime, kao i Diaspar delimicno temeljio na strahovima i obmanama.
Ponekad bi razmisljao o tome kako ce izgledati novo drustvo. Smatrao je da Diaspar mora pobeci iz tamnice Banaka Secanja i ponovo uspostaviti ciklus zivota i smrti. Znao je da je Hilvar ubenen da je to izvodljivo, premda su njegova objasnjenja bila odvec tehnicka, tako da se on nije razabirao u njima. Mozda ce ponovo doci vreme kada ljubav u Diasparu vise nece biti potpuno jalova.
Nije li to mozda ono, upitao se Alvin, sto mu je oduvek nedostajalo u Diasparu — ono za cim je odista tragao? Sada je znao da kada su moc, stremljenja i radoznalost zadovoljeni, i dalje ostaju ceznje srca. Niko nije stvarno ziveo dok nije ostvario taj spoj ljubavi i zelje, o kome on ni u snu nije sanjao da postoji sve dok nije dosao u Lis.
Stupio je nogom na planete Sedam Sunaca — prvi covek koji je to ucinio za milijardu godina. Pa ipak, to mu je sada malo znacilo; ponekad je pomisljao da bi dao sve sto je ostvario kada bi mogao da cuje plac novoronenceta i da zna da je ovo njegovo.
U Lisu ce mozda jednoga dana naci ono sto je zeleo; kod ovog naroda postojali su razumevanje i toplina, koji su, sada je to shvatio, nedostajali Diasparu. Ali pre no sto otpocine, pre no sto nane svoj mir, morao je da donese jos jednu odluku.
Dobio je moc u ruke i njome je jos raspolagao. Tu odgovornost je nekada trazio i zudno prihvatio, ali sada je znao da nece imati mira dok ona bude na njegovim plecima. Pa ipak, kada bi je odbacio od sebe, bilo bi to izneveravanje poverenja.
Nalazio se u jednom selu sa malim kanalima, na obali velikog jezera, kada je najzad doneo odluku. Raznobojne kuce, koje kao da su stajale usidrene na blagim talasima, oblikovale su prizor gotovo nestvarne lepote. Ovde je bilo zivota, topline i udobnosti — svega sto mu je nedostajalo u pustosnoj velelepnosti Sedam Sunaca.
Jednoga dana, covecanstvo ce ponovo biti spremno za svemir. Alvin nije znao kakvo ce novo poglavlje Covek ispisati menu zvezdama. To i nije bila njegova briga; Alvinova buducnost nalazila se ovde, na Zemlji.
Ali, morace se otisnuti na jos jedan let pre no sto okrene lena zvezdama.
Kada je Alvin zaustavio dalje uspinjanje broda, grad se nalazio odvec daleko da bi se razabrao kao delo Covekovih ruku, a zakrivljenost planete vec je bila vidljiva. Ubrzo su uocili liniju sumraka, hiljadama milja ispod, u svom beskrajnom marsu preko pustinje. Iznad i oko njih stajale su zvezde, i dalje blistave, uprkos svoj slavi koju su izgubile.
Hilvar i Jeserak su cutali; naslucivali su ali nisu jamacno znali zbog cega je Alvin preduzeo ovaj let i zasto ih je pozvao da ponu sa njim. Nisu ni imali zelju da govore, dok je sumorna panorama promicala pod njima. Njena pustos tistala ih je obojicu i Jeserak je najednom osetio oholu srdzbu prema ljudima proslosti koji su iz ciste nemarnosti dopustili da Zemljina lepota uvene.
Nadao se da su Alvinovi snovi istiniti i da ce se sve to moci preinaciti. Moc i znanje jos su postojali — i bila je potrebna samo volja da se stoleca vrate unazad i da okeani ponovo zasume talasima. Vode je i dalje bilo, duboko u skrovitim nedrima Zemlje; u slucaju nuzde, mogle su se odgajiti i transmutacione biljke koje bi je stvarale.
U narednim godinama cekalo ih je mnogo poslova. Jeserak je znao da stoji izmenu dva doba; osecao je oko sebe kako bilo covecanstva ponovo pocinje zivlje da kuca. Valjalo je suociti se sa velikim problemima — ali Diaspar nije prezao od njih. Na rekonstruisanje proslosti bice utroseni vekovi, ali kada to bude okoncano, Covek ce ponovo otkriti gotovo sve sto je izgubio.
Pa ipak, upitao se Jeserak, da li ce sve to moci i da se stekne? Izgledalo je neverovatno da ce Galaksija jos jednom biti osvojena, ali cak i ako to bude ostvareno, kakvoj ce svrsi koristiti?
Alvin ga je prekinuo u razmisljanju i Jeserak odvrati pogled od ekrana.
„Hteo sam da vidite ovo“, rece Alvin tihim glasom. „Mozda vam se nece ukazati druga prilika.“
„Ne napustamo Zemlju, valjda?“
„Ne; ne zelim nista vise od svemira. Ako je u Galaksiji i opstala jos neka civilizacija, sumnjam da je vredno napora dati se u traganje za njom. Imamo veoma mnogo poslova ovde; sada znam da je ovo moj dom i ja ga vise necu ostavljati.“
Bacio je pogled nadole, prema velikoj pustinji, ali namesto nje video je ogromnu vodu koja ce se valjati tuda kroz hiljadu godina. Covek je ponovo otkrio svoj svet i dok bude ostao na njemu, ucinice ga pravim rajem. A posle toga...
„Sada nismo spremni da se vinemo put zvezda i proteci ce dosta vremena dok ponovo ne budemo bili u stanju da se suocimo sa tim izazovom. Razmisljao sam o tome sta da uradim sa ovim brodom; ako ostane na Zemlji, nesto ce me uvek kopkati da ga upotrebim i nikako necu imati mira. Sa druge strane, ne mogu ga se tek tako otarasiti; osecam da mi je poveren i ja ga moram iskoristiti za dobrobit sveta.
Zato sam i doneo sledecu odluku. Poslacu ga izvan Galaksije, pod upravljanjem robota, da otkrije sta se dogodilo sa nasim precima... i, ako je moguce sta je trebalo da pronanu, te su zbog toga napustili nasu Vaseljenu. Mora da je posredi bilo nesto cudesno kada su ostavili toliko toga da bi se dali u potragu za tim.
Ma koliko putovanje trajalo, robot se nikada nece umoriti. Jednog dana ce nasi ronaci primiti moju poruku i znace da ih cekamo ovde na Zemlji. Vratice se, a ja se nadam da cemo ih do tada zavrenivati, bez obzira na to koliko su veliki postali.“
Alvin je zacutao, gledajuci u buducnost koju je oslikao, ali koju mozda nikada nece neposredno videti. Dok Covek bude ponovo podizao svoj svet, brod ce prevaljivati tamni bezdan menu galaksijama, da bi se posle mnogo hiljada godina vratio. Mozda ce i dalje biti tu da ga doceka, ali i ako se to ne dogodi, on je bio zadovoljan.
„Mislim da je to mudro“, rece Jeserak. A onda, poslednji put, odjek drevnog straha oglasio se u njemu. „Ali pretpostavimo“, dodade, „da brod uspostavi kontakt sa necim sto mi ne zelimo da sretnemo...“ Glas mu je zamukao kada je dokucio izvoriste svoje briznosti i usne mu se razvukose u kiseli, samoprekorni osmeh koji je odagnao poslednje utvare Osvajaca.
„Zaboravio si“, rece Alvin, shvativsi ga znatno ozbiljnije nego sto je ovaj ocekivao, „da cemo uskoro moci da racunamo na Vanamondovu pomoc. Ne znamo kakvim mocima on raspolaze, ali izgleda da svi u Lisu smatraju da su mu potencijali neograniceni. Nije li tako, Hilvare?“
Hilvar nije odmah odgovorio. Bilo je tacno da Venamond predstavlja drugu veliku zagonetku, znak pitanja koji ce uvek lezati preko buducnosti ljudskog roda, dok ono bude na Zemlji. Vec je izgledalo izvesno da se Venamondov razvoj ka samosvesti ubrzava posredstvom kontakta sa filosofima iz Lisa. Oni su gajili velike nade u buducu saradnju sa detinjastim nad-umom, verujuci da mogu skratiti eone koje bi zahtevao njegov prirodni razvoj.
„Nisam siguran“, priznade Hilvar. „Nesto mi govori da ne bi trebalo mnogo ocekivati od Vanamonda. Sada mu mozemo pomoci, ali mi cemo predstavljati tek kratak tren u njegovom ogromnom zivotnom veku. Sumnjam ipak da njegova krajnja sudbina ima bilo kakve veze sa sudbinom covecanstva.“
Alvin ga iznenaneno pogleda.
„Zasto to mislis?“ upita.
„Ne bih umeo da ti objasnim“, rece Hilvar. „Posredi je samo intuicija.“ Mogao je da doda jos nesto, ali je radije precutao. Te stvari bilo je nemoguce saopstiti; Alvin, doduse, ne bi ismejao njegov san, ali on ipak nije zeleo da ga razmatra cak ni sa prijateljem.
Bio je to, zapravo, vise nego san, znao je to zasigurno; nesto sto ce ga zauvek proganjati.
Nekako mu se to uvuklo u um tokom neopisivog i neprenosivog kontakta sa Vanamondom.
Zna li i sam Vanamond kakva ce biti njegova samotna sudbina?
Jednog dana, energije Crnog Sunca ce presahnuti i ono ce osloboditi svog zatvorenika. A onda, na rubu Vaseljene, dok se i samo vreme bude zaustavljalo, Vanamond i ‘Ludi Um’ morace se sresti menu lesevima zvezda.
Taj sukob bi mogao spustiti zavesu na sam cin Stvaranja. Pa ipak, on nije imao nikakve veze sa Covekom, niti ce ovaj ikada saznati njegov ishod...
„Pogledajte!“ rece iznenada Alvin. „Ovo sam zeleo da vam pokazem. Shvatate li sta to predstavlja?“
Brod se sada nalazio iznad pola i planeta pod njima bila je savrsena polukugla. Gledajuci niz pojas sumraka, Jeserak i Hilvar mogli su istovremeno da vide izlazak i zalazak Sunca na suprotnim stranama sveta. Simbolicnost je bila tako potpuna i tako ocaravajuca da oni nece zaboraviti ovaj trenutak do kraja zivota.
Na ovom svetu spustala se noc; senke su se izduzivale prema istoku koji nece docekati naredno svitanje. Ali negde drugde zvezde su jos bile mlade i jutarnje rumenilo je rudelo; a putem kojim je nekada hodio, Covek ce jednog dana ponovo zakoraciti.
