Град и звезде

«У реду», рече Серанис; њен осмех овога пута није садржао никакву скривену претњу. «Ми се поносимо Лисом и биће нам задовољство да ти покажемо како људи могу живети без помоћи градова. У менувремену, немаш се због чега бринути: пријатељи ти се неће узбудити због твог нестанка. Ми ћемо повести рачуна томе, ако ни због чега другог, оно због наше безбедности.»

Било је то први пут да је Серанис изрекла једно обећање које није могла одржати.

11.

Ма колико се упињала, Алистра није могла да извуче никакве нове податке од Кедрона.

Лакрдијаш се брзо опоравио од првобитног шока и панике која га је обузела и нагнала да се муњевито врати на површину када се обрео сам у дубинама земље испод Гроба. Таконе се стидео свог кукавичког понашања, питајући се да ли ће икада смоћи храбрости да се врати у халу са покретним путевима и мрежом тунела која је зрачно полазила из ње, ширећи се преко целог света. Иако је сматрао да је Алвин делао нестрпљиво, па чак и непромишљено, није веровао да ће се одиста наћи у опасности. Већ ће се он вратити здрав и читав. Кедрон је био сигуран у то. Или, боље рећи, готово сигуран; подозривост је била таман толика да му уврежи потребу за опрезом.

Биће мудро, одлучио је, да о свему прича што је мање могуће и да целу ствар прикаже као само једну од својих лакрдија.

На невољу по овај план, он није био у стању да прикрије осећања када га је Алистра срела приликом повратка на површину. Она је разабрала несумњив израз страха у његовим очима и одмах га је протумачила као знак да се Алвин налази у опасности. Сва Кедронова разуверавања показала су се узалудним и она се све више љутила на њега док су се заједно враћали кроз парк. Алистра је у први мах хтела да остане код Гроба и да сачека да се Алвин врати на исто тако тајанствен начин на који је и ишчезао. Кедрону је пошло за руком да је убеди како би то било само траћење времена и лакнуло му је када је она пошла за њим ка граду. Могло се догодити да се Алвин изненада врати, а он није желео да било ко други открије тајну Јарлана Зеја.

У часу када су стигли у град Кедрону је постало јасно да је његова тактика изврдавања потпуно заказала и да му је ситуација озбиљно измицала из руку. Први пут у животу он се нашао у недоумици и није био у стању да се ухвати укоштац са проблемима који су искрсли. Нагао и неразуман страх заменила је дубља и све прожимајућа зебња. Све до сада, Кедрон је мало размишљао о последицама свог делања. Његови властити интереси и блага, премда искрена наклоност према Алвину, представљали су довољне побуде за оно што је чинио. Иако је пружао охрабрење и помоћ Алвину, није веровао да се овако нешто одиста може догодити.

Без обзира на разлику у годинама и искуству измену њих, Алвинова воља била је одувек снажнија од његове. Сада је било касно да предузме нешто у вези с тим; Кедрон је почео да наслућује да га збивања носе ка врхунцу који је лежао сасвим изван његовог уплива.

У том погледу било је помало непоштено што га је Алистра очигледно сматрала Алвиновим злим духом, показујући склоност да га окривљује за све што се догодило. Алистра није била одиста осветољубива, али сада је била љута, а добар део те љутње падао је на Кедрона. Ако га кораци које буде предузела доведу у неприлику, она ће бити последња особа којој ће то бити жао.

Мену њима је владала мукла тишина када су стигли до великог кружног пута који је обујмљивао парк. Кедрон је посматрао како Алистра нестаје у даљини и са зебњом се упитао какве ли планове сада кује.

Сада је постојала само једна ствар у коју је могао бити сигуран. За добар део времена које је долазило неће бити оптерећен досадом.

Алистра је делала брзо и мудро. Прескочила је Еристона и Етанију; Алвинови родитељи представљали су пријатене безличне јединке према којима је она осећала извесну наклоност, али не и поштовање. С њима би се само изгубило време у бескорисном расправљању и они би на крају учинили исто оно што је Алистра предузимала сада.

Јесерак је саслушао девојчину причу, не испољивши при том никаква осећања. Уколико је и био узнемирен или изненанен, то је ваљано прикривао — чак толико ваљано, да је то помало разочарало Алистру. Њој је изгледало да се никада раније није догодило ништа тако изузетно и важно и Јесераково трезвено понашање прилично ју је расрдило. Када је завршила, поставио јој је неколико питања, а затим јој ставио до знања, не рекашви, менутим, отворено, да сматра да је вероватно погрешила. Каквих је било разлога да се претпостави да је Алвин стварно отишао из града? Можда је посреди била варка чија је она била жртва. Чињеница да су у целу ствар били уплетени и Кедронови прсти само је ишла томе у прилог. Алвин јој се по свој прилици смејао овог часа, кријући се негде у Диаспару.

Једини повољан одговор који је добила од Јесерака било је обећање да ће испитати цео случај и јавити јој се кроз један дан. У менувремену, она не треба много да буде забринута и биће најбоље да ником другом не прича о овој ствари. Није било никакве сврхе подизати узбуну око једног доганаја који ће се вероватно разјаснити за неколико часова.

Алистра је напустила Јесерака са осећајем извесне осујећности. Сва је прилика да би била знатно задовољнија да је имала прилике да га види одмах после свог одласка.

Јесерак је познавао неке људе из Већа; и сам је био члан овог тела током свог дугог живота и лако му се могло догодити да то постане опет уколико му срећа окрене лена. Позвао је тројицу најутицајнијих пријатеља и опрезно их заинтересовао за цео случај. Као Алвинов старатељ, био је сасвим свестан свог деликатног положаја, тако да је предузео све да би се заштитио. За сада је најбоље да што мање људи буде упућено у целу ствар. Одмах су се сложили да се најпре мора ступити у везу са Кедроном да би се од њега затражила извесна разјашњења.

Лакрдијаш је, менутим, то предвидео и нестао је као да је у земљу пропао.

Уколико су и постојале неке двосмислености око Алвиновог положаја, његови домаћини били су одвећ пажљиви да га не подсећају на њих. Уживао је слободу да иде где му се прохте по Ерлију, малом селу којим је владала Серанис — премда је овај израз био одвећ строг да стварно опише њену улогу. Алвину се на махове чинило да је она доброћудни диктатор, али било је и тренутака када му је изгледало да уопште не располаже никаквом моћи. До сада му уопште није пошло за руком да докучи друштвено устројство Лиса, због тога што је оно било или сувише једноставно, или тако сложено да му је његова разгранатост сасвим измицала. Једино што је засигурно утврдио било је да је Лис подељен на многобројна села, чији је Ерли био типичан пример. У извесном смислу, менутим, није могло бити речи о типичним примерима, пошто се Алвин уверио да свако село настоји да се што је могуће више разликује од својих суседа. Све га је то веома збуњивало.

Иако је био сасвим мали и окупљао једва хиљаду житеља, Ерли је обиловао изненанењима.

Тешко да је постојао ма и један једини вид живота који се није разликовао од свог парњака у Диаспару. Ова подвајања пружала су се и до тако темељних ствари као што је говор. Само су се деца користила гласовима приликом нормалног саобраћања; одрасли тешко да би уопште проговорили и после извесног времена. Алвину је постало јасно да то чине искључиво из љубазности према њему. Било је то необично, осујећујеће искуство обрести се усред велике мреже бешумних и недокучивих речи, али Алвин се убрзо навикао. Чинило се изненанујућим што је говорни језик уопште опстао, будући да се више није налазио ни у каквој употреби, али Алвин је тек касније установио да су становници Лиса велики поклоници певања, односно свих облика музике. Без овог подстрека, сва је прилика да би они одавно постали потпуно неми.

Стално су били заузети нечим, заокупљени задацима или проблемима који су Алвину обично изгледали непојмљиви. Када му је ипак полазило за руком да схвати шта раде, предмет њиховог занимања чинио му се сасвим непотребним. Највећи део прехрамбених производа, на пример, растао је на земљи, а није бивао синтетизован у сагласности са схемама израненим у дубокој прошлости. Када је Алвин изразио своје чунење, стрпљиво му је објашњено да житељи Лиса уживају да гледају како ствари расту, да врше сложене генетичке експерименте, као и да проналазе све тананије укусе и сласти. Ерли је био чувен по свом воћу, али када је Алвин кушао неколико изабраних узорака, они му се нису учинили нимало бољим од воћа које је могао створити у Диаспару само покретом малог прста.

У први мах се упитао да ли су становници Лиса заборавили, односно да ли су икада поседовали силе и машине које је он држао сасвим обичним и на којима се темељио сам живот у Диаспару.