„Хоћу да кажем само ово. Ја знам те рације. Половина кола ће остати у пустињи, друга половина ће можда и стићи до мене, и ви ћете ми рећи: поправљај. А чиме треба да поправљам? Ногама? Руку немам довољно. А тад ће почети: Пучко је овакав, Пучко је онакав. Пучко мисли да радионице не постоје за Топли Сирт већ Топли Сирт за радионице. Почећу да молим друга Азизбекова да ми да људе, а он ми их неће дати. Почећу да тражим људе од друга Накамуре — извините, од господина Накамуре — а он ће ми рећи да он ионако не може да изврши план…“
„Ближе ствари, Захаре“, нестрпљиво рече Љамин.
„Бићете близе ствари кад не будете имали ниједна кола. Тада ћемо почети да носимо храну и воду на својој грбачи са удаљености од сто километара и ви ћете ме упитати: «Пучко, где си био кад смо правили рацију?»„
Пучко стави наочаре на нос и седе.
„Лоше стоје ствари“, рече неко.
Наташа је седела као да је неко ударио маљем по глави. Но, какав сам ја начелник, мислила је она. Па ја ништа од свега тога нисам знала, па чак нисам могла ни да претпоставим, и још сам псовала те старце, за њихов бирократизам…
„Дозволите мени“, зачу се нечији меки глас.
„Старији ареолог Стручњак за геологију Марса; прим. прев. система Ливанов“, рече Љамин. Лице Ливанова је било покривено флекама од сунца, а на лицу су се видела два црна ока која су била необично близу једно другоме.
„Разлози против рације, који су овде изнети“, проговорио је он, „мени изгледају веома важни и значајни.“ (Наташа је погледала Гајдадлмова. Гајдадимов је спавао спустивши главу на сто.) „А ипак је неопходно спровести је. Ево неких статистичких података. За тридесет година боравка човека на Марсу, летеће пијавице су извршиле преко хиљаду и по регистрованих напада на човека. Три човека су била убијена, дванаесторица су остала инвалиди. Становништво система Топли Сирт има хиљаду две стотине људи, од којих осам стотина стално ради на слободном простору, што значи да им стално прети напад. Четвртина научних радника мора да чува стражу на штету државних и личних научних планова. Али, ни то није све. Осим моралне, пијавице наносе и велику материјалну штету. За последњих неколико недеља, оне су само код ареолога уништиле пет скупоцених, уникатних прибора и поквариле око двадесет и осам драгоцених инструмената.
Постаје очигледно да то даље више не може да се трпи. Пијавице представљају озбиљну опасност за рад целог система Топли Сирт. Ја немам намеру да на било који начин омаловажавам мишљења која су исказали другови Гајдадимов и Пучко.
Ја сам те околности узео у обзир приликом прављења плана рације, који имам част да предложим саветовању у име арехолога и трагача.“
Сви зажаморише и онда опет заћуташе. Гајдадимов се тргао и отворио очи. Ливанов настави одмереним гласом:
„Посматрања су показала да апекс Центар; прим. прев. ширења пијавица у рејону Топлог Сирта представља део такозване Старе Базе — на карти ознака 211.
Операција почиње један сат пре изласка сунца. Група од четрдесет добро обучених стрелаца на четири пешчана тенка са залихом хране за три дана заузима Стару Базу. Две групе гонилаца — оријентационо, око две стотине — људи у свакој групи — на тенковима и краулерима развијају се у стрељачке ланце из рејона: прва група — сто километара западно од Сирта, друга група — сто километара северно од Сирта. Тачно у нула-нула часова обе групе почињу да се крећу према североистоку, односно према југу, правећи успут што је могуће већу буку и уништавајући пијавице које покушавају да се пробију кроз ланац. Крећући се лагано и методично, обе групе ће се сусрести крилима, одбацујући пијавице у рејон Старе Базе. На тај начин ће главнина пијавица, која се нађе у зони опкољавања, бити концентрисана у рејону Старе Базе и уништена. То је први део плана. Хтео бих да чујем евентуална питања и приговоре.“
„Лагано и методично, то је добро“, рече Пучко. „Али, колико ће бити потребно кола?“
„И људи“, рече Гајдадимов. „И дана?“
„Педесет кола, четири стотине педесет људи и највише три дана.“
„Како имате намеру да уништите пијавице?“ упита Џеферсон.
„Ми о пијавицама знамо веома мало“, рече Ливанов. „За сада можемо да се ослонимо само на два средства: на отровне метке и бацаче пламена.“
„А где да их нађемо?“
„Муницију је лако отровати, а што се тиче бацача пламена, лако ћемо их направити од пулпомонитора.“
„Већ их преправљате?“
„Да.“
„План је добар“, рече Љамин. „Шта ви мислите, другови?“
Гајдадимов је устао.
„Против таквог плана немам ништа“, рече он. „Само, потрудите се да ми не узимате градитеље. И дозволите ми да се одмах удаљим са саветовања.“
За столом опет почеше да жаморе.
„Одличан план, нема шта!“
„А где ћете узети стрелце?“
„Наћи ћемо их! То градитеља нема, а стрелаца има колико хоћете!“
„Ох, ала ћемо их побити!“
„Ја још нисам завршио, другови“, рече Ливанов. „Постоји и други део плана. Према свему, територија Старе Базе је изривена пукотинама и подземним пећинама, кроз које пијавице излазе на површину. И, тамо, сигурно има пуно тих подземних просторија. Кад се круг затвори и пијавице побијемо, моћи ћемо или да зацементирамо улазе у те подземне пећине, пукотине и тунеле или да наставимо потеру под земљом. У оба случаја је неопходно потребно имати план Старе Базе.“
„Не, о потери под земљом не може бити ни речи“, рече неко. „То је сувише опасно.“
„А било би интересантно“, промрмља румени дебељко са завијеним рукама.
„Другови, то питање ћемо решити после завршетка рације“, рече Ливанов. „Сад нам је потребан план Старе Базе. Ми смо се обраћали архиви, али тамо, не знам зашто, плана нема. Можда га има неко од староседелаца?“
За столом људи почеше да се збуњено згледају.
„Ја не схватам“, рече кошчати, стари ареодезист. „О каквом је плану у ствари реч?“
„О плану Старе Базе.“
„Стара База је била саграђена пре петнаест година и ја сам све то гледао својим очима. То је била бетонирана купола, али тамо није било никаквих подземних пећина ни тунела. Истина, ја сам био у међувремену и на Земљи и можда је све то изграђено док нисам био овде.“
Други ареодезист рече:
„Узгред буди речено, Стара База се не налази на коти 211 већ на коти 205.“
„Зашто 205?“ рече Наташа. „На коти 211. То је западно од опсерваторије.“
„Какве везе с тим има опсерваторија?“ Кошчати ареодезист се озбиљно наљутио.
„Стара База се налази једанаест километара јужно од Топлог Сирта.“
„Причекајте, причекајте!“ повика Ливанов. „Ми мислимо на Стару Базу која се налази на коти 211, три километра западно од опсерваторије.“
„А!“ рече кошчати ареодезист. „Онда ви мислите на Сиве Развалине, остатке прве насеобине. Чини ми се да је тамо хтео да се настани Нортон.“
„Нортон се искрцао три стотине километара јужно одавде!“ повика неко.
Подиже се ужасна галама.
„Тише, тише!“ рече Љамин и поче да лупа дланом по столу. „Прекините ту дискусију. Морамо да разјаснимо да ли неко нешто зна о Старој Бази или о Сивим Развалинама, како год хоћете, једном речју — о узвишењу на коти 211.“
