„Ne, o poteri pod zemljom ne moze biti ni reci“, rece neko. „To je suvise opasno.“
„A bilo bi interesantno“, promrmlja rumeni debeljko sa zavijenim rukama.
„Drugovi, to pitanje cemo resiti posle zavrsetka racije“, rece Livanov. „Sad nam je potreban plan Stare Baze. Mi smo se obracali arhivi, ali tamo, ne znam zasto, plana nema. Mozda ga ima neko od starosedelaca?“
Za stolom ljudi pocese da se zbunjeno zgledaju.
„Ja ne shvatam“, rece koscati, stari areodezist. „O kakvom je planu u stvari rec?“
„O planu Stare Baze.“
„Stara Baza je bila sagradena pre petnaest godina i ja sam sve to gledao svojim ocima. To je bila betonirana kupola, ali tamo nije bilo nikakvih podzemnih pecina ni tunela. Istina, ja sam bio u meduvremenu i na Zemlji i mozda je sve to izgradeno dok nisam bio ovde.“
Drugi areodezist rece:
„Uzgred budi receno, Stara Baza se ne nalazi na koti 211 vec na koti 205.“
„Zasto 205?“ rece Natasa. „Na koti 211. To je zapadno od opservatorije.“
„Kakve veze s tim ima opservatorija?“ Koscati areodezist se ozbiljno naljutio.
„Stara Baza se nalazi jedanaest kilometara juzno od Toplog Sirta.“
„Pricekajte, pricekajte!“ povika Livanov. „Mi mislimo na Staru Bazu koja se nalazi na koti 211, tri kilometra zapadno od opservatorije.“
„A!“ rece koscati areodezist. „Onda vi mislite na Sive Razvaline, ostatke prve naseobine. Cini mi se da je tamo hteo da se nastani Norton.“
„Norton se iskrcao tri stotine kilometara juzno odavde!“ povika neko.
Podize se uzasna galama.
„Tise, tise!“ rece Ljamin i poce da lupa dlanom po stolu. „Prekinite tu diskusiju. Moramo da razjasnimo da li neko nesto zna o Staroj Bazi ili o Sivim Razvalinama, kako god hocete, jednom recju — o uzvisenju na koti 211.“
Svi zacutase. Niko nije voleo da ide na razvaline starih naseobina, a nije bilo ni vremena za takve izlete. „Jednom recju, niko nista ne zna“, rece Ljamin. „A plan takode nemamo.“
„Mogu da dam objasnjenje“, rece sekretar direktora, koji je istovremeno bio i zamenik direktora za naucni rad i arhivarijus. „S tom Starom Bazom uopste se desavaju nekakve cudne stvari, gluposti. Na crtezima Nortona ta baza nije obelezena, a onda se ona najednom pojavljuje na koti 211. Medutim, dve godine kasnije, u izvestaju Veljaminova, koji je trazio dozvolu da ispita razvaline Stare Baze, tadasnji nacelnik ekspedicije Jurkovski je svojom rukom izvoleo napisati“, sekretar podize iznad glave pozuteli list papira, „Niko nista nije shvatio. Ucite se da pravilno citate kartu. Kota nije 211 vec 205. Dozvoljavam.
Jurkovski.“
Svi se zacudeno nasmejase.
„Dozvolite mi da dam jedan predlog“, tiho rece Ripkin. Svi se okrenuse prema njemu. „Mozemo sada otici na kotu 211 i nacrtati kroki Stare Baze.“
„I to je pravilno“, rece Ljamin. „Ko ima vremena, neka ode. Kao sefa postavljam druga Livanova. Savetovanje cemo nastaviti u jedanaest casova.“
Od Toplog Sirta do Stare Baze u pravoj liniji je bilo oko sest kilometara. Oni su tamo otisli na dva pescana tenka. Onih koji su zeleli da krenu bilo je mnogo vise nego ucesnika savetovanja — i Natasa odluci da krene svojim kraulerom.
Tenkovi su poceli da se krecu ka periferiji Sirta. Da ne bi dospela u oblak prasine, Natasa svojim kraulerom krete naokolo. Kada stize do Centralne meteoroloske kule, ona najednom ugleda Ripkina. Mali tragac je isao svojim uobicajenim brzim korakom, stavivsi ruke na svoj dugi karabin, koji mu je visio o vratu. Natasa se zacudi.
„Felikse!“ povika. „Kuda cete?“
Zaustavio se i prisao krauleru.
„Odlucio sam da podem pesice“, rece on mirno je posmatrajuci odozdo. „Nije bilo mesta za mene.“
„Sedite“, rece Natasa. Neocekivano je pocela da se ponasa prema Feliksu slobodno, ne onako snebivljivo kako se svako vece ponasala prema njemu u opservatoriji. Feliks lako uskoci u krauler i sede na sediste pored nje, skide karabin sa vrata i stavi ga medu kolena. Kretose.
„Preplasila sam se sinoc kada ste otisli sami“, priznade Natasa. „Je li vas Sergej brzo dostigao?“
„Sergej?“ Pogleda je. „Da, dosta brzo. To je bila pametna misao.“
Zacutase. Pola kilometra od njih, s leve strane, isli su tenkovi ostavljajuci za sobom gust oblak prasine.
„Interesantno savetovanje“, rece Natasa.
„Veoma interesantno“, rece Ripkin. „I odista, nesto se cudno desava s tom Starom Bazom.“
„Ja sam tamo bila sa svojim momcima“, rece Natasa. „Kad su gradili nasu opservatoriju. Nista narocito. Betonske ploce, sve ispucalo, zaraslo saksaulom.
Da li i vi mislite da pijavice izlaze odande?“
„Ubeden sam“, rece Ripkin. „Tamo je ogromno gnezdo pijavica, Natasa. A pod brezuljkom se nalazi ogromna podzemna pecina, koja je, sigurno, podzemnim hodnicima i prolazima povezana sa drugim supljinama pod povrsinom. Iako ja te hodnike nisam pronasao.“
Natasa ga sa strahom pogleda. Krauler poce da vrda. Sa desne strane se pokaza opservatorija. Na osmatracnici je stajao kao motka visoki Mati i mahao rukom.
Feliks mu odmahnu. Kupola i zgrade Toplog Sirta nestadose sa horizonta.
„Zar ih se vi ne bojite?“ upita Natasa.
„…Bojim se“, rece Feliks. „Ponekad se uzasno bojim, Natasa, toliko da mi je muka od toga. Kad biste samo videli kakve imaju celjusti. Samo, one su uzasno plasljive.“
„Znate sta, Felikse“, rece Natasa gledajuci ispred sebe. „Mati govori da ste vi cudan covek. Ja takode mislim da ste vi veoma cudan covek.“
Feliks poce da se smeje.
„Vi mi laskate“, rece. „Vama sigurno izgleda cudno sto ja uvek dolazim k vama na opservatoriju kasno uvece, samo radi toga da bih popio kafu. Ali, ja ne mogu da dolazim danju. Danju sam zauzet. Pa i uvece sam skoro uvek zauzet, i nemam vremena. A kad imam slobodnog vremena, ja uvek dolazim k vama.“
Natasa oseti da je pocela da crveni. Ali krauler se vec nalazio kraj podnozja brezuljka, onog istog koji je na areografskim kartama bio oznacen iskrivljenom linijom kao kota 211. Na vrhu brezuljka su se vec videli ljudi.
Natasa zaustavi krauler po strani od pescanih tenkova i iskljuci motor. Feliks je stajao dole ozbiljno je gledajuci. Pruzao joj je ruku.
„Ne treba, hvala“, promrmlja Natasa, ali se ipak osloni na nju.
Krenuli su izmedu razvalina Stare Baze. Cudnovate su to bile razvaline: po njima covek nikako nije mogao da shvati kako je Stara Baza prvobitno izgledala ili kakav je bio plan njene gradnje. Prolomljene kupole na sestougaonim osnovama, galerije koje su se porusile, gomile polomljenih betonskih blokova. Sve je to bilo zaraslo u korov i bilo pokriveno gomilama prasine i peska. Ponegde, ispod sivih svodova videle su se tamne provalije. Neke od njih su vodile u neprozirnu pomracinu.
Nad razvalinama su odjekivali glasovi.
„Jos jedna podzemna pecina! Ovde nikakav cement ne moze da pomogne!“
„Ko li je to tako idiotski planirao?“
„A sta biste vi hteli od Stare Baze?“
„A koliko samo ima korova! Kao na nekoj pustari…“
„Vili, ne zavlacite se tamo!“
„Tamo je prazno, nikoga nema…“
„Drugovi, pa nacinite snimak, najzad.“
„Dobro jutro, Voloda! Davno smo vec otpoceli…“
„Pazite, ovde su tragovi cipela!“
„Da, neko ovamo dolazi… I jos jedan trag…“
„Tragaci, verovatno…“
Natasa pogleda Feliksa. Feliks klimnu glavom.
