Grad i zvezde

zabrinutost.

„To nije tacno“, rece on srdito. „Ne verujem da biste u Diasparu pronasli jos nekoga ko bi bio u stanju da izine iz grada, cak i ako bi to zeleo, cak i ako bi znao da ima gde da ode. Za Lis ce sasvim biti svejedno ako me pustite da se vratim.“

„Odluka nije moja“, objasni Seranis, „a ti potcenjujes snage uma ako mislis da se prepreke koje zadrzavaju tvoj narod unutar gradskih zidina nikada ne mogu prevazici. Menutim, mi ne zelimo da te zadrzavamo ovde protiv tvoje volje, ali ako odlucis da se vratis u Diaspar moracemo da izbrisemo iz tvoje svesti sva secanja na Lis.“ Za trenutak je oklevala. „Tako nesto jos se nije dogodilo; svi oni koji su ti prethodili dosli su ovamo da bi ostali.“

Alvin nije pristajao da prihvati ovaj izbor. Zeleo je da istrazi Lis, da dokuci sve njegove tajne, da otkrije po cemu se razlikuje od njegove postojbine, ali je isto tako bio odlucan da se vrati u Diaspar kako bi mogao da dokaze svojim prijateljima da su mu snovi bili stvarni. Nije mogao da razume razloge koji su stajali u zalenu ove zelje za ostajanjem u tajnosti; no, cak i da jeste, to ni za dlaku ne bi promenilo njegov stav.

Shvatio je da mora dobiti u vremenu ili uveriti Seranis da je to sto trazi od njega nemoguce.

„Kedron zna gde se ja nalazim“, rece. „Njegova secanja ne mozete izbrisati.“

Seranis se osmehnu. Bio je to ljubak smesak koji bi u svim drugim okolnostima predstavljao znamenje prijateljske naklonosti. Ali Alvin je u njemu sada razabrao, po prvi put, prisustvo ogromne i neumoljive moci.

„Potcenjujes nas, Alvine“, uzvrati ona. „Nista nije lakse od toga. Do Diaspara mogu stici brze nego do suprotnog kraja Lisa. Drugi ljudi su i ranije dolazili ovamo, a neki su prethodno poveravali svojim prijateljima kuda idu. Oni su, menutim, gubili svaki pomen na njih, tako da se izbeglicama gubio svaki trag iz istorije Diaspara.“

Bilo je glupo sto Alvin nije uzeo u obzir ovu mogucnost, koja je izgledala tako ocigledna sada, kada ju je Seranis pomenula. Upitao se koliko su puta, u milionima godina proteklim od kada su se dve kulture razdvojile, ljudi iz Lisa odlazili u Diaspar da sacuvaju svoju ljubomorno skrivanu tajnu. Takone je pozeleo da pojmi kolika je, zapravo, snaga mentalnih moci kojima je ovaj cudni narod raspolagao, uopste ne oklevajuci da ih upotrebi.

Da li je, u takvim okolnostima, bilo nekog smisla pripremati planove? Seranis je obecala da mu nece zavirivati u um bez njegove dozvole, ali on se upitao postoje li mozda i takve situacije kada se ovo obecanje nije moglo odrzati.

„Siguran sam“, rece on, „da ne ocekujes da odmah donesem odluku. Da li bih mogao malo da se upoznam sa vasom zemljom pre no sto se opredelim za jednu od mogucnosti?“

„Svakako“, uzvrati Seranis. „Mozes ostati ovde koliko zelis, a potom se vratiti u Diaspar ako se predomislis. Ali ako bi se odlucio u toku narednih nekoliko dana, sve bi bilo znatno jednostavnije. Sigurno ne zelis da ti se prijatelji brinu, a sto duze budes odsustvovao, to ce nam teze biti da izvrsimo neophodna podesavanja.“

Alvin je imao uvazavanja za ovaj predlog; jedino je hteo da zna kakva su to ‘podesavanja’ bila posredi. Verovatno bi neko iz Lisa stupio u vezu sa Kedronom, cega Lakrdijas uopste ne bi bio svestan, i izazvao izvesne promene u njegovom umu. Cinjenica o Alvinovom nestanku nije se mogla prikriti, ali je zato bilo moguce sasvim zapresti ono sto su on i Kedron otkrili.

Sa protokom vremena, Alvinovo ime pridruzilo bi se imenima ostalih Jedinstvenih koji su tajanstveno nestali bez traga, a zatim bili zaboravljeni.

Ovde je postojalo mnostvo zagonetki, a on jos nijednu nije uspeo da razresi. Da li je bilo neke svrhe iza neobicnog, jednostranog odnosa izmenu Lisa i Diaspara, ili je posredi naprosto bio samo istorijski nesrecni slucaj? Ko su i sta su bili Jedinstveni, a ako su vec zitelji Lisa mogli da unu u Diaspar, zasto se nisu domogli vodova secanja u kojima se nalazio kljuc njihovog postojanja? Mozda je to bilo jedino pitanje na koje je Alvin mogao dati iole prikladan odgovor. Nije iskljuceno da je Centralni Kompjuter odvec istrajan i izdrzljiv protivnik, tako da na njega nisu mogle da deluju ni najsavrsenije mentalne tehnike.

Odlucio je da ostavi po strani ove probleme; jednoga dana, kada bude znao daleko vise nego sada, mozda ce biti u prilici da ih odgonetne. Nije bilo mudro razbijati glavu i baviti se nagananjima na temelju pukog neznanja.

„Vrlo dobro“, rece on, premda ne odvec srecnim glasom, posto je i dalje bio ljut sto mu se ova neocekivana prepreka isprecila na putu. „Dacu vam odgovor sto brze budem mogao, ako mi omogucite da se podrobno upoznam sa vasom zemljom.“

„U redu“, rece Seranis; njen osmeh ovoga puta nije sadrzao nikakvu skrivenu pretnju. „Mi se ponosimo Lisom i bice nam zadovoljstvo da ti pokazemo kako ljudi mogu ziveti bez pomoci gradova. U menuvremenu, nemas se zbog cega brinuti: prijatelji ti se nece uzbuditi zbog tvog nestanka. Mi cemo povesti racuna tome, ako ni zbog cega drugog, ono zbog nase bezbednosti.“

Bilo je to prvi put da je Seranis izrekla jedno obecanje koje nije mogla odrzati.

11.

Ma koliko se upinjala, Alistra nije mogla da izvuce nikakve nove podatke od Kedrona.

Lakrdijas se brzo oporavio od prvobitnog soka i panike koja ga je obuzela i nagnala da se munjevito vrati na povrsinu kada se obreo sam u dubinama zemlje ispod Groba. Takone se stideo svog kukavickog ponasanja, pitajuci se da li ce ikada smoci hrabrosti da se vrati u halu sa pokretnim putevima i mrezom tunela koja je zracno polazila iz nje, sireci se preko celog sveta. Iako je smatrao da je Alvin delao nestrpljivo, pa cak i nepromisljeno, nije verovao da ce se odista naci u opasnosti. Vec ce se on vratiti zdrav i citav. Kedron je bio siguran u to. Ili, bolje reci, gotovo siguran; podozrivost je bila taman tolika da mu uvrezi potrebu za oprezom.

Bice mudro, odlucio je, da o svemu prica sto je manje moguce i da celu stvar prikaze kao samo jednu od svojih lakrdija.

Na nevolju po ovaj plan, on nije bio u stanju da prikrije osecanja kada ga je Alistra srela prilikom povratka na povrsinu. Ona je razabrala nesumnjiv izraz straha u njegovim ocima i odmah ga je protumacila kao znak da se Alvin nalazi u opasnosti. Sva Kedronova razuveravanja pokazala su se uzaludnim i ona se sve vise ljutila na njega dok su se zajedno vracali kroz park. Alistra je u prvi mah htela da ostane kod Groba i da saceka da se Alvin vrati na isto tako tajanstven nacin na koji je i iscezao. Kedronu je poslo za rukom da je ubedi kako bi to bilo samo tracenje vremena i laknulo mu je kada je ona posla za njim ka gradu. Moglo se dogoditi da se Alvin iznenada vrati, a on nije zeleo da bilo ko drugi otkrije tajnu Jarlana Zeja.

U casu kada su stigli u grad Kedronu je postalo jasno da je njegova taktika izvrdavanja potpuno zakazala i da mu je situacija ozbiljno izmicala iz ruku. Prvi put u zivotu on se nasao u nedoumici i nije bio u stanju da se uhvati ukostac sa problemima koji su iskrsli. Nagao i nerazuman strah zamenila je dublja i sve prozimajuca zebnja. Sve do sada, Kedron je malo razmisljao o posledicama svog delanja. Njegovi vlastiti interesi i blaga, premda iskrena naklonost prema Alvinu, predstavljali su dovoljne pobude za ono sto je cinio. Iako je pruzao ohrabrenje i pomoc Alvinu, nije verovao da se ovako nesto odista moze dogoditi.

Bez obzira na razliku u godinama i iskustvu izmenu njih, Alvinova volja bila je oduvek snaznija od njegove. Sada je bilo kasno da preduzme nesto u vezi s tim; Kedron je poceo da naslucuje da ga zbivanja nose ka vrhuncu koji je lezao sasvim izvan njegovog upliva.

U tom pogledu bilo je pomalo neposteno sto ga je Alistra ocigledno smatrala Alvinovim zlim duhom, pokazujuci sklonost da ga okrivljuje za sve sto se dogodilo. Alistra nije bila odista osvetoljubiva, ali sada je bila ljuta, a dobar deo te ljutnje padao je na Kedrona. Ako ga koraci koje bude preduzela dovedu u nepriliku, ona ce biti poslednja osoba kojoj ce to biti zao.

Menu njima je vladala mukla tisina kada su stigli do velikog kruznog puta koji je obujmljivao park. Kedron je posmatrao kako Alistra nestaje u daljini i sa zebnjom se upitao kakve li planove sada kuje.

Sada je postojala samo jedna stvar u koju je mogao biti siguran. Za dobar deo vremena koje je dolazilo nece biti opterecen dosadom.

Alistra je delala brzo i mudro. Preskocila je Eristona i Etaniju; Alvinovi roditelji predstavljali su prijatene bezlicne jedinke prema kojima je ona osecala izvesnu naklonost, ali ne i postovanje. S njima bi se samo izgubilo vreme u beskorisnom raspravljanju i oni bi na kraju ucinili isto ono sto je Alistra preduzimala sada.

Jeserak je saslusao devojcinu pricu, ne ispoljivsi pri tom nikakva osecanja. Ukoliko je i bio uznemiren ili iznenanen, to je valjano prikrivao — cak toliko valjano, da je to pomalo razocaralo Alistru. Njoj je izgledalo da se nikada ranije nije dogodilo nista tako izuzetno i vazno i Jeserakovo trezveno ponasanje prilicno ju je rasrdilo. Kada je zavrsila, postavio joj je nekoliko pitanja, a zatim joj stavio do znanja, ne rekasvi, menutim, otvoreno, da smatra da je verovatno pogresila. Kakvih je bilo razloga da se pretpostavi da je Alvin stvarno otisao iz grada? Mozda je posredi bila varka cija je ona bila zrtva. Cinjenica da su u celu stvar bili upleteni i Kedronovi prsti samo je isla tome u prilog. Alvin joj se po svoj prilici smejao ovog casa, krijuci se negde u Diasparu.

Jedini povoljan odgovor koji je dobila od Jeseraka bilo je obecanje da ce ispitati ceo slucaj i javiti joj se kroz jedan dan. U menuvremenu, ona ne treba mnogo da bude zabrinuta i bice najbolje da nikom drugom ne prica o ovoj stvari. Nije bilo nikakve svrhe podizati uzbunu oko jednog doganaja koji ce se verovatno razjasniti za nekoliko casova.

Alistra je napustila Jeseraka sa osecajem izvesne osujecnosti. Sva je prilika da bi bila znatno zadovoljnija da je imala prilike da ga vidi odmah posle svog odlaska.

Jeserak je poznavao neke ljude iz Veca; i sam je bio clan ovog tela tokom svog dugog zivota i lako mu se moglo dogoditi da to postane opet ukoliko mu sreca okrene lena. Pozvao je trojicu najuticajnijih prijatelja i oprezno ih zainteresovao za ceo slucaj. Kao Alvinov staratelj, bio je sasvim svestan svog delikatnog polozaja, tako da je preduzeo sve da bi se zastitio. Za sada je najbolje da sto manje ljudi bude upuceno u celu stvar. Odmah su se slozili da se najpre mora stupiti u vezu sa Kedronom da bi se od njega zatrazila izvesna razjasnjenja.

Lakrdijas je, menutim, to predvideo i nestao je kao da je u zemlju propao.

Ukoliko su i postojale neke dvosmislenosti oko Alvinovog polozaja, njegovi domacini bili su odvec pazljivi da ga ne podsecaju na njih. Uzivao je slobodu da ide gde mu se prohte po Erliju, malom selu kojim je vladala Seranis —